Ovo nisam ranije viđao. Njegov pomen je sveprisutan i konačno imam priliku da mu prisustvujem. Odlučujući deo mog izbora ovog ukusa Capri-Sun-a je bio zmaj na njemu, jer sam obožavalac fantastičnih stvorenja, a njegov lik aludira na istoimeno voće kaktusa.
Ukus ne razočarava.
Kako vreme odmiče, tako postajem sve svesniji koliko mi je potrebno. S obzirom na količinu oblasti kojima želim da se posvetim, odlučio sam da napustim društvene mreže i rešim se brige da mi mogu oduzeti vreme koje mogu iskoristiti na nešto što me ispunjuje. To bi se takođe uklopilo u moj ideal upotrebe pojedinačnih veb-sajtova za samoizražavanje.
Ukratko ću navesti stvari koje me interesuju, koje mogu dalje da obrazložim na sajtu drugom prilikom. To su klasična gitara, koričenje sveski, poboljšanje rukopisa i čitanje Biblije. No nadam se da ću uspeti se dovoljno posvetiti onome što želim uporedo sa nadolazećim studiranjem. Na kraju krajeva, studije su mi iznad svega, ali pomisao na mogućnost da će mi trebati i posao pored svega toga... zaista izaziva mučninu. Videćemo, održaću vas u toku. Postoji više od jednog načina na koji mi se može posrećiti.
Od sada ova stranica igra još za nijansu veću ulogu u mom trenutnom životu, što je prilično zanimljivo, nada se da ću izvući sav potencijal iz nje i da će pokazati koliko nadmašuje društvene mreže.
Rekao bih da se godinama suočavam sa mislima mržnje prema ljudima, pogotovo ako se zalažete za društvenu pravdu, teško ih je izbeći. Glavno opažanje kom se vraćam je: ljudi jesu inteligenti, ali emocije im uvek nadjačaju razum. Kako sam krenuo da se osvešćavam o svakodnevnoj apatiji (naročito u pogledu zlostavljanja životinja) i povrh toga dobavio godinu dana radnog iskustva u trgovini... sve mi je pojačalo želju da ljude uopšte ne gledam.
Oduvek sam povučen, ali u poslednje vreme sam krenuo da sumnjam u samom sebi dato obeležje „introvertan”, jer mi je skrenuta pažnja na to koliko uživam u društvu i da uvek insistiram na druženju što češće. U tom slučaju, možda mogu reći da je preteško naći prave ljude? Ili uopšte nekoga naći. Mogu da radim mnoge lakše dostižne stvari. Možda samo moram da se usredsredim na svoje interese i kada im posvetim dovoljno vremena, moći ću kroz njih da doprem do srodnih ljudi. Marija mi je dovoljno društvo, s obzirom da je niko ne može nadmašiti, tako da, ne brinem se da li ću imati ikoga novog za prijateljstvo.
Sve ovo pominjem istovremeno jer verujem da je povezano, podseća me na kakav apsurd; želim prijatelje ali mrzim ljude. Nije nužno da ih mrzim, to je reč iz zgode, ali teško je baviti se njima.
Pre srednje škole nisam imao naročito veliko društvo, kamoli drugarice. Ali od njenog početka, doživeo sam iznenađujuć društveni uspeh i konačno uvideo da nije uvek problem u meni. Dotadašnja nesigurnost je otad sve više bledela.
Tada mi je zanimacija bila pronalaženje smešnih domaćih Instagram stranica, jer ga do tog trenutka nisam koristio. Ubrzo sam se našao u čet grupi jedne takve stranice, gde sam se sa neočekivanom lakoćom povezao sa ostalim učesnicima. Bilo to po pitanju humora, ličnosti, interesovanja ili mnogo čega drugog. U toku prvih godinu dana smo uspešno organizovali susret ili dva. Svima je polako postajalo očigledno da smo se među tolikim dotadašnjim strancima najviše zbližili jedna Maki i ja. Bili smo zasigurno najbolji prijatelji i češće od ostalih smo se nezavisno sretali, uprkos velikoj daljini između nas. Ni ona ni ja nismo ranije tačno znali šta je ljubav, ali smo tada bili sigurni da je ovo prava.
Otad smo u svemu jedno uz drugo, kroz sve prepreke i uspehe. Ta priča traje već duže od četiri godine.
Istražite ovu bogatu riznicu. Otkrijte inspiraciju iza sajta.
Uskoro...